Sinan Sakić

Sve o životu Sinana Sakića preuzeto sa sajta: Sve o poznatima

Sinan Sakić je jedan od legendarnih pevača narodne i folk muzike, i smatra se oduvek najvećim „emotivcem“ među muzičarima, a bio je i poznati „pulen“ izdavačke kuće „Južni vetar“, za koju je snimio neke od svojih najvećih hitova.

 

Na žalost, posle duge i teške borbe sa bolešću, Sinan je preminuo u svojoj 62. godini u Beogradu, 1. juna 2018. godine, i iza sebe ostavio neutešnu porodicu i veliki broj kolega, prijatelja i vernih fanova i poštovalaca njegove muzike.

SINAN SAKIĆ - Nije mi sa njom ko što s tobom Beše (Denis Kadrić)

Sinan Sakić – biografija 

Poznati pevač je rođen u Loznici, 13. oktobra 1956. godine, u romskoj porodici, od osa Rašida i majke Đulke, a iako se kasnije izjašnjavao kao pripadnik Budističke religije, on je rođen kao Musliman.

Sinanov otac je bio muzičar, te je bio član Vojnog orkestra, a majka Đulka koja je i danas živa, bila je radnica u jednoj fabrici u Loznici, te je Sinan sa braćom i sestrama odrastao u nemaštini i siromaštvu, pa je uspeo da završi samo osnovnu školu, pre nego što je okušao svoju sreću kao i danas poznati pevač.

Na insistiranje svog veoma strogog oca, Sinan je završio i zanat za elektrovarioca, ali je taj posao radio svega tri dana, jer je njegova želja za muzikom nadvladala potrebu da sebi osigura pristojan život i stalnu zaradu, te se tada mladi muzičar upustio u pevačke i muzičarske vode.

Sinan je imao veliku želju da svira klavir, te da pohađa muzičku školu, ali ga je otac u tome pak sprečio, navodeći mu „iz ličnog iskustva“, da se od tog posla i ne može živeti pristojno i dobro.

Nakon punoletstva, Sinan je otišao na služenje vojnog roka u Pulu, te se kao mlad i oženio sa svojom prvom suprugom, koja je bila iz ugledne porodice, a on siromašan i uz to i pevač, te je i brak vrlo brzo okončan, a Sinan sa prvom suprugom ima i jednog sina, Meda Sakića, sa kojim pevač nije ostao u dobrim odnosima tokom svog života.

 

Iako je postao jedna od najvećih zvezda narodne i folk muzike, Sinan je u tinejdžerskim danima najradije slušao tada popularne „The Rolling Stones“, Jenis Joplin, „Deep purple“, kao i Jimmy Hendrixa.

Svoju muzičku karijeru, popularni folker je započeo 1978. godine, i od tada pa sve do danas je snimio ukupno 29 albuma, i veliki broj singlova, a koliko je bio voljen i poštovan od svih svojih fanova, najbolje pokazuje poznata krilatica – „Bog na nebu, Sinan na zemlji“.

SINAN SAKIĆ - Ne pitaj me brate (Denis Kadrić)

Manje je poznato da je svoju karijeru, popularni pevač započeo sa samo 13 godina, i to svirajući bubnjeve u jednom narodnjačkom orkestru, te je sve do 1984. godine, bio i bubnjar ali i pevač, a tokom života je radio i veliki broj drugih poslova, te je bio i konobar, kada ga je jedan od gostiju kafane zamolio da mu otpeva pesmu za koju mu je dao tadašnju mesečnu platu od 500 dinara.

Upravo tada, krajem sedamdesetih godina, Sinan Sakić je počeo da peva, i učio je pesme svojih popularnih kolega Tome Zdravkovića, Šabana Šaulića i drugih, te je učeći po pet pesama dnevno i uspeo da pripremi svoj pevački repertoar.

Na jednom od kafanskih nastupa, Sinana je primetio poznati autor Miodrag Ilić (Mile Bas) iz tada najbolje diskografske kuće „Južni vetar“, te mu je ponudio saradnju, i tada je zapravo i počela njegova profesionalna pevačka karijera.

 

Sinan je bio oženjen Sabinom Sakić, sa kojom ima sinove Rašida, Elvisa i Alena, kao i ćerku mezimicu Đulkicu, ali takođe iz prvog braka  ima sina Meda Sakića, sa kojim nije bio u kontaktu i u baš dobrim odnosima, te mu najstariji sin nije pružio podršku u najtežim danima bolesti, niti se ipak pojavio na sahrani svog oca.

Poznati pevač je preminuo 1. juna 2018. godine u Beogradu, nakon što je bio lečen od oboljenja jetre, te je čekao na transplantaciju ovog organa, i dan pre očekivanog puta u Italiju je i izgubio bitku sa bolešću, te je uz brojne prijatelje i članove porodice, i sahranjen u rodnoj Loznici.

Muzička karijera Sinana Sakića 

Svoju prvu pesmu, „Rastanak kraj reke“, Sinan Sakić mio 1978. godine, i zbog njegovog tada baš neobično emotivnog izvođenja, te i izvanrednog glasa, pesma je ubrzo postala veliki hit, da bi već 1979. godine, pevač snimio još dve pesme – „Jedna tuga za dva druga“ i „Kulu gradim“, koje su bile svojevrsna garancija za veliki uspeh u daljoj karijeri, jer su odlično prihvaćene od strane vrlo brojne publike.

Prvi album Sinana Sakića, „Miko, druže moj“, ostao je upamćen po hit pesmi „Janjičar“, a već na drugom albumu pevač otpočinje saradnju sa poznatim kompozitorom Miletom Basom, i postaje deo „Južnog vetra“, te 1982. godine snima za ovu muzičku kuću, album „Reci sve želje“, koja je pored naslovne numere imala i veliki broj drugih hitova, i Sinan je postao jedan od najslušanijih pevača u tadašnjoj jugoslaviji.

U saradnji sa Miletom Basom, Sinan je otpevao neke od svojih najvećih hitova, koji se danas smatraju svojevrsnim kafanskim „himnama“, ali se ubrajaju i u neprolazne hitove narodne pesme:

„Ej, od kad sam se rodio“; „Sudbina me na put šalje“; „Zoko moja, Zoko“; „Izađi na pet minuta“; „Sve je postalo pepeo i dim“; „Pusti me da živim“; „Pevaj mi o njoj“; „Svi greše“; „Napraviću lom“; „Nemam para, nemam sreće“, i mnoge druge pesme.

Sinan Sakić je tada činio deo takozvane „velike petorke“, diskografskog giganta „Južni vetar“, sa kojom je i nastupao na koncertima i turnejama, a pored njega su puleni ove muzičke kuće bili i Dragana Mirković; Šemsa Suljaković; Mile Kitić i Kemal Malovčić.

Uspešna saradnja sa „Južnim vetrom“, nastavljena je sve do 2001. godine, kada se svako od ovih poznatih imena upustilo u građenje samostalne pevačke karijere, a upravo je u „Južnom vetru“ i nastao novi žanr u muzici, koji je mešavina folka, turskog melosa, zabavne muzike i narodnog i izvornog melosa, te čije je ime „definisao“ poznati muzičar Rambo Amadeus, koji je pravac i baš nazvao „turbo-folk“.

SINAN SAKIĆ - Zabranjeno sećanje (Denis Kadrić)

Iako je prvi Sinanov album za „Diskos“ prodat samo u dve hiljade kopija, njegov drugi album za „Južni vetar“, je prodat u tada rekordnih 70 hiljada primeraka, ali pevača nikada nisu zanimale brojke ili zarada, te je i u svoje manje poznate pesme, uložio svu svoju emociju, iistakao da ako nema ljubav prema muzici, neće njome ni da se bavi.

Od svog prvog albuma, „Miko, druže moj“, pa do danas, Sinan je izdao hronološki navedeno ove albume – „Što me pitaš kako živim ja“; „Pogledaj me“; „Reci sve želje“; „Pusti me da živim“; te i „Svi grešimo“; „Čaša po čaša“; „Reci čašo“; „Kad se vrate skitnice“; „Na Balkanu“; „Ljubila me žena ta“; „Korak do sna“; „U meni potraži spas“; „Ruža i trn“; „Zoko moja, Zoko“; „Dodirni me“; „Drž se Mile još si živ“; „Ne daj da te ljubi on“; „Nisi više zaljubljena“; „Pijem na eks“; te i „Emotivac“; „Sinan uživo“ i „To je život moj“ (2009. godine); „Šalu na stranu“; „Brate“ i 2014. godine poslednji album „Jedina“.

Sinan je svoj poslednji veliki koncert održao u junu 2017. godine na beogradskom „Tašmajdanu“ a poznato je da je na tom mestu održavao koncerte skoro svake ili svake druge godine tokom vrlo uspešne karijere.

Privatni život Sinana Sakića 

Sinan Sakić se 29. juna 1981. godine oženio svojom drugom suprugom Sabinom, sa kojom ima četvoro dece, sinove Rašida, Elvisa i Alena, i najmlađu ćerku koja mu je bila mezimica, i koju je po svojoj majci nazvao Đulkica, a za Sabinu je uvek isticao kako je njegova najveća podrška i oslonac u životu, te joj je i posvetio numeru „Sabina“.

Iz svog prvog braka, Sinan ima i sina Meda, sa kojim nije u dobrim odnosima, te koji po rečima Sabine Sakić, nije došao ni na očevu sahranu.

Iako je imao velikih problema sa alkoholom, pa čak i drogom, Sinan je uspevao da se privremeno „spasi“ poroka, ali se na žalost alkoholu uvek iznova vraćao, što mu je veoma narušilo zdravlje.

SINAN SAKIĆ - Reci Čašo / Kuda ideš srećo moja (Denis Kadrić)

I sam Sinan je u medijima priznao da mu je viski najveći porok, ali da je konzumirao i kokain (jednom je i bio uhapšen na graničnom prelazu Trbušnica, kada je kod njega zaplenjeno 2, 3 g kokaina), te je često voleo i da kocka i imao je „običaj“ da za jednu noć potroši i do 50 hiljada evra.

Jedno vreme, Sinan je spas od poroka potražio u Indiji, i bio je toliko opčinjen načinom života i budističkom religijom i meditacijom, te je tamo posle života u jednom budističkom hramu, pak odlučio da kupi kuću, ali su je on i supruga kasnije prodali.

Dok je Sinanova ćerka Đulkica, u Indiji studirala menadžment, on i Sabina su dosta često odlazili kod svoje ćerke, ali su uspevali i da u ovoj zemlji pronađu svoj mir, te je Sinan maštao da se pak i po završetku svoje karijere trajno preseli u Indiju i tamo proživi svoje poslednje dane.

SINAN SAKIĆ - Sudbina me na put šalje UŽIVO

Upravo je 1996. godine, Sinanovog sina Alena, koji je imao teške opekotine, u Indiji izlečio vrlo poznati duhovni vođa Sai Baba, i on i Sabina su jedno vreme boravili u njegovom budističkom hramu.

Stariji sin poznatog pevača Rašid, bio je u zatvoru zbog ubistva punih 12 godina, a kada je 2002. godine u Loznici, posle tuče pucao u Dragoljuba Despotovića, te i ranio Radomira Lukića, pa je u zatvoru zbog tuče, dobio dodatne dve godine robije, a popularni Sinan Sakić sa sinom nije dugo ni govorio, da bi ga na nagovor svoje supruge Sabine posetio u zatvoru, kada su se i pomirili.

Iako je poznat kao veliki prijatelj i „duša od čoveka“, Sinan je u svojoj karijeri imao sukobe sa Miletom Basom, sa kojim se preko medija „prepucavao“ za krađu novca i prevare, kao i sa vrlo dobrim prijateljem i kolegom Miletom Kitićem, a jer ga nakon Miletovog koncerta u „Areni“ u Beogradu, obezbeđenje nije pustilo da sa suprugom Sabinom uđe na „after party“.

Oktobra 2017. godine, poznati pevač je bio na lečenju u Tuzli, kada mu je i ustanovljeno teško oštećenje jetre, te se u medijima čak pronela vest i da je Sinan Sakić preminuo, ali je to njegova supruga ubrzo demantovala, i Sinan je nakon što je jedno vreme bio na intenzivnoj nezi i borio se sa encefalopatijom, zahvaljujući stručnjacima pomenute bolnice, uspeo da se privremeno izleči, te se vratio u Srbiju.

Međutim, početkom 2018. godine, pevač je prebačen na Klinički centar u Beogradu, gde je pak utvrđeno da mu je neophodna transplantacija jetre, te je porodica na sopstveno insistiranje (uz skandal koji su njegovi sinovi napravili na klinici, kada su optužili osoblje da ne vodi računa o njihovom ocu), pevača prebacila na privatnu kliniku i odlučeno je da ode u Padovu u Italiju kako bi se podvrgao transplantaciji pomenutog organa.

Na žalost, Sinan je u svom porodičnom domu u Beogradu, preminuo 1. juna 2018. godine, samo jedan dan pre planiranog puta u Italiju, a sahranjen je uz poštovanje svih muslimanskih običaja na groblju u Loznici.

Ime i Prezime: Sinan Sakić

Nadimak: Sindžo

Datum i mesto rođenja: 13. oktobar 1956. godine, Loznica; Srbija

Datum i mesto smrti: 1. jun 2018. godine, Beograd, Srbija

Zanimanje: narodni i folk pevač

Šaban Šaulić poginuo u Nemačkoj. Smrt Legende narodne muzike budi u svakom potrebu da na svoj način kaže HVALA. Ja to želim da pokažem ovim spotom. Šabanova sahrana je simbolična sahrana jednog lepog vremena. R. I. P.
(u snimku korišćena pesma: Kako si majko , kako si oče)

 

Fahreta Živojinović (rođena Jahić; Tuzla, 20. oktobar 1960), poznatija kao Lepa Brena, jugoslovensko-srpska je folk, pop-folk i pop pevačica i estradni menadžer poreklom iz Bosne i Hercegovine. Supruga je jugoslovenskog tenisera Slobodana Bobe Živojinovića. Karijeru na estradi počela je 1980. sa Lira šouom. Njena popularnost u Jugoslaviji rasla je veoma brzo. Već od pojavljivanja u filmu Tesna koža, postaje prepoznatljivo lice, veoma prisutno u medijima. Sa Sašom Popovićem je suvlasnik Grand produkcije. Odrasla je u Brčkom. Njen otac Abid je radio kao medicinski tehničar, dok joj je majka, Ifeta, bila krojačica. Fahreta je bila njihovo treće dete — ima brata Faruka i sestru Faketu. Premda su živeli skromno, u jednosobnom stanu, Jahićeva kaže da je imala bezbrižno detinjstvo i da joj nikada ništa nije nedostajalo. Posle slave stečene u „Parku”, na jesen 1981. godine usledio je angažman u beogradskom „Tašu”, kada počinje Brenin put ka zvezdama. Direktor „Taša” i nekadašnji košarkaš Vladimir Cvetković preuzeo je ulogu Breninog prvog menadžera. On je upoznaje sa Milutinom Popovićem Zaharom i on joj snima LP sa deset različitih pesama za PGP RTB. Iste godine i menja ime benda Lira šou u Slatki greh. Na ovom albumu se našla i legendarna pesma Čačak, Čačaksa kojom su se Lepa Brena i Slatki greh pojavili na „Hit paradi”  Diskografija Čačak, Čačak (1981), Mile voli disko (1982), Sitnije, Cile, sitnije (1983), Bato, bato (1984), Pile moje (1984), Jedan dan života (1985), Voli me, voli (1986) Okrećeš mi leđa (1986), Hajde da se volimo (1987), Četiri godine (1989), Boli me uvo za sve (1990), Zaljubiška (1991), Ja nemam drugi dom (1994), Kazna božija (1994) 

 

 

Južni vetar je nekadašnja jugoslovenska — danas srpska — muzička izdavačka kuća, sa sedištem u Beogradu. Pod njenim okriljem proslavili su se Dragana Mirković, Mile Kitić, Sinan Sakić, Šemsa Suljaković, Kemal Malovčić i drugi. Južni vetar je osnovao Miodrag M. Ilić, poznat kao Mile „Bas“. Miodrag je najčešće i bio kompozitor i tekstopisac pevača ispod kojih se potpisivao Južni vetar. Najveći uspeh kuća je dostigla osamdesetih i početkom devedesetih godina, zahvaljujući grupi od pet pevača koji su promovisani i išli zajedno na turneje pod sloganom Velika petorka Južnog vetra, a koju su činili Dragana Mirković, Šemsa Suljaković, Mile Kitić, Sinan Sakić i Kemal Malovčić. Iz tog perioda potiču i neki od najvećih hitova produkcije: Kad bi znao kako čeznem, Spasi me samoće i Milo moje, što te nema Dragane Mirković, Ej, otkad sam se rodio Sinana Sakića, Pristajem na sve, Zar za mene nema sreće i Što me pitaš Šemse Suljaković, Ja neću ljepšu i Čaša ljubavi Mileta Kitića, Došao sam samo da te vidim Kemala Malovčića i druge. Veliku petorku činili su: Dragana Mirković, Mile Kitić, Sinan Sakić, Šemsa Suljaković i Kemal Malovčić. Ostali poznati predstavnici Južnog vetra bili su Indira Radić, Marta Savić, Jašar Ahmedovski, Ivan Kukolj Kuki i Srećko Šušić. Saradnju sa kućom ostvarili su i Snežana Babić Sneki, Šaban Bajramović, Mina Kostić, Vesna Vukelić Vendi, Ljubiša Stojanović Luis, Anica Milenković, Šerif Konjević, Zvonko Demirović, Vesna Rivas, Boban Zdravković, Hanka Paldum, Suzana Jovanović i drugi. 

 

 

Dragana Mirković (Požarevac, 18. januar 1968) srpska je pevačica folk muzike i po mnogima, najveća balkanska zvezda, i sa blizu 10 miliona prodatih nosača zvuka i slike najprodavanija je pevačica devedesetih godina 20. veka na prostoru bivše Jugoslavije i Bugarske, kao i najprodavanija pevačica osamdesetih godina, pored Lepe Brene. Popularna je širom bivše Jugoslavije i jedina je srpska pevačica koja je rasprodala koncerte na najvećim stadionima u Bugarskoj, Rumuniji i Bosni, kao i jedina srpska pevačica koja je održala veliki solistički koncert u Turskoj. Vlasnica je televizije „DM Sat” sa sedištem u Požarevcu. Najugledniji američki magazin „Bilbord” je objavio tekst u kome je Dragana Mirković nazvana „srpskom Madonom ili Lejdi Gagom”, a često je nazivaju i „kraljicom srpske estrade” ili „lučetom iz Kasidola”, pa je svoj album iz 2006. godine nazvala „Luče moje”. Posle uspeha prve ploče Imam dečka nemirnog, prodate u 160.000 primeraka, Dragana je počela da snima svake godine. Album Dobra devojka iz 1991. je sa prodatih 700.000 primeraka najprodavaniji Draganin album u karijeri, najprodavanija ploča devedestih, jedna od najprodavanijih ploča svih vremena na Balkanu i poslednja koja je prodata u tiražu većem od 350.000 primeraka na prostoru bivše Jugoslavije. Jedino je Draganin album iz 1992. prodat u više od 300.000 primeraka od raspada SFRJ do danas. Izdvajali su se hitovi poput Spasi me samoćeKad bi znao kako čeznemMilo moje što te nemaOprosti što ti smetamSimpatija (za koju je dobila svog prvog od devet Oskara popularnosti), Sto ću čuda učinitiMamina i tatina i mnogi drugi.Kao član Južnog vetra pevala je na turnejama širom SFRJ, a na koncertu na Tašmajdanu je pevala pred, tada rekordnih, 11.000 ljudi. Godinu dana kasnije, održala je koncert u Sofiji na stadionu Levski pred 55.000 ljudi, a 2013. i u Rumuniji na trgu u Rešici pred 70.000 ljudi. Tokom karijere održala je šest solističkih turneja i prodala 1,5 miliona ulaznica, manje jedino od Lepe Brene. Dragana je devedesetih godina prešla, najpre u „PGP-RTB” (danas „PGP-RTS”), a zatim u „Zam” i snimila ploču Dolaze nam bolji dani. Tiraži svih njenih albuma od 1992. do kraja devedestih kretali su se u oko 200.000 priemaraka. Dragana je svake godine imala najprodavaniji album i niko nije prodao više ploča od nje u tom periodu. Pesme su bile u folk-rok i folk-pop stilu, dok su se izdvojile Pitaju me u mom krajuUmirem majkoBaš tebe volim jaBiću njegovaCrni leptirOpojni su zumbuliPoslednje veče i mnogi drugi. Pesma Plači zemljo sa istoimenog albuma iz 1995. godine najprodavanija je srpska pesma na bugarskom Ajtjunsu u istoriji i konstantno se nalazi među 200 najprodavanijih. U petak, 3. oktobra 2014. održala je veliki solistički koncert u Areni u Beogradu, pred oko 20.000 ljudi. Sledeće, 2015. godine, održala je koncert na stadionu u Vrnjačkoj Banji pred više od 20.000 ljudi. Dana 16. decembra 2016. godine nastupala je u Sofiji, u najvećoj bugarskoj areni „Armeec“ pred 17.000 ljudi. U periodu od 2016. do 2017. godine bila je član žirija u popularnom muzičkom takmičenju Pinkove zvezde. 

Dragana Mirković -"Umiljato oko moje" uživo sa početka karijere

 

Dragana Mirković stari hit - Jasko & Zumra "Pusti da verujem" uživo

 

Dragana Mirković stari hit - Yasko Bend & Zumra "Nema sreće bez tebe" uživo